|
 SLAĐANA REBIĆ
Ja sam vaspitačica Slađa i po struci sam dpl. sociolog. Vaspitnim radom u Domu učenika bavim se 20 godina. Za to vreme stekla sam na desetine mladih prijatelja, učenika skoro svih srednjih škola u Zrenjaninu. Ti mladi ljudi, uplašeni i zbunjeni pri našem prvom susretu, sada su odrasli medicinski radnici (sestre, tehničari, akušerke, laboranti, stomatolozi, lekari, farmaceuti), ekonomisti, ekonomski i hemijski tehničari, profesori, inženjeri...
Sada su odgovorni roditelji koji mi se često javljaju da mi se " požale" na svoju decu ili još češće pohvale njihovim uspesima i kažu mi da im naši nekadašnji razgovori pomažu u njihovom vaspitanju. I uopšte, kako im je život u Internatu pomogao u mnogim kasnijim životnim situacijama. Podsetimo se njihovih simpatija, "nesrećnih" i "srećnih" ljubavi, suza, očajanja, radosti, bežanja sa časova, sitnih i manje sitnih nestašluka u Domu, dugih razgovora, kažnjavanja, ali i pohvala i nagrada, druženja, žurki, Domijada... Smejemo se zajedničkom plakanju na rastanku i uvek se radujemo novom susretu.
Svi putevi ih ponekad vrate u Dom. I dolaze nam iz Kanade, Amerike, Bosne, Hrvatske, raznih gradova Srbije, gde sada žive. Dolaze da se zajedno prisetimo najlepšeg perioda njihove mladosti-srednjoškolskih dana koje smo zajedno proživeli.
S' radošću dočekujem i ovu generaciju učenika, verujući da ćemo uspešno prebroditi sve zamke odrastanja.
|
